-Mali Ivica strašno želio 100 eura.Svaki dan je molio boga da mi ih pošalje.
-Ali euri nikako da stignu.
-Zato odluči poslati pismo, no u pošti nisu znali što s pismom upućenim bogu, pa su ga poslali u vladu.
-Ministra financija dirnulo je pismo i on odluči poslati Ivici 10 eura, računajući da će i taj iznos obradovati dječaka.
-I dobio Ivica 10 eura, oduševio se i odlučio poslati pismo kojim će zahvaliti na daru.
-I napisao je ovako:
-Dragi bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu.
-Samo nemoj više slati preko vlade jer su lopine maznule 90 eura.
BONUS PRIČA:
Mali Ivica jednog dana dođe iz škole sav zamišljen. Otac ga upita:
– Šta ti je, sine?
– Treba mi 50 eura za ekskurziju.
Otac uzdahnu:
– Sine, nema sad babo toliko. Pitaj mamu.
Ode Ivica kod mame.
– Mama, treba mi 50 eura za ekskurziju.
– Pitaj babu.
Ivica ode kod babe.
– Bako, treba mi 50 eura.
Baba ga pogleda preko naočala:
– Sinko, penzija tek za deset dana.
Ivica se vrati u sobu i odluči da više nema kome da se obrati.
Sjede on za sto, izvadi papir i napiše:
“Dragi Bože, treba mi 50 eura za ekskurziju. Tata nema, mama nema, baka nema. Ako možeš, pošalji mi novac.”
Stavi pismo u kovertu i odnese ga u poštu.
Radnik pogleda adresu:
“BOGU, RAJ.”
– Sinko, ovo ne možemo poslati.
– Ali morate! Bog mora dobiti pismo!
Poštar se sažali, pa ga proslijedi lokalnoj humanitarnoj organizaciji.
Tamo pročitaju pismo i odluče pomoći dječaku. Pošalju mu 50 eura.
Ivica presretan. Sutradan napiše drugo pismo:
“Dragi Bože, hvala ti puno što si mi poslao 50 eura. Samo imam jedno pitanje…”
Poštar ga pročita iz radoznalosti.
U pismu je pisalo:
“Zašto si mi poslao baš 50 eura kad sam čuo da je tata rekao da humanitarna organizacija ima milione?” 😄
