Evropske države ulaze u novo doba vojne spremnosti, a povećanje vojnih budžeta postaje standard širom kontinenta. Iako američki pritisak igra svoju ulogu, sve veći broj evropskih lidera sada samoinicijativno prepoznaje potrebu za ozbiljnim ulaganjima u odbranu zbog rastuće ruske prijetnje.
Njemačka kreće ka 5% BDP-a za vojsku
Novi njemački ministar vanjskih poslova, Johann Wadephul, najavio je da Njemačka planira izdvajati čak 5% BDP-a za obranu, što bi predstavljalo historijski presedan. Njemačka podržava NATO-ovu preporuku da se 3,5% izdvaja za vojne kapacitete, a dodatnih 1,5% za infrastrukturu. Cilj Berlina je transformacija Bundeswehra u najjaču konvencionalnu vojsku Evrope, izjavio je i kancelar Friedrich Merz.
Poljska: Oklopni bedem EU protiv Rusije
Poljska već sada ulaže preko 4% BDP-a u vojsku i ima ambiciju postati vodeća kopnena sila Evrope. Sa planovima za povećanje broja vojnika na 300.000 do 2035. i kupovinom stotina tenkova, HIMARS sistema i borbenih aviona F-35, Poljska jasno poručuje: spremni smo na svaki scenarij.
Francuska: Nuklearna sila jača globalnu prisutnost
Francuska ostaje jedina nuklearna sila unutar EU i strateški se pozicionira kao nezavisna vojna sila s globalnim dosegom. Predsjednik Macron je najavio značajno povećanje budžeta, uz jačanje mornarice, zračne nadmoći i modernizaciju kopnenih snaga.
Velika Britanija: Fokus na naprednu tehnologiju i dronove
Britanija planira povećanje vojnog budžeta na 2,4% BDP-a, s posebnim fokusom na dronove, AI i laserske sisteme. Iako sa relativno malim brojem vojnika (oko 140.000), britanska vojska ostaje tehnološki među najmodernijima u Evropi.
Italija: Težište na modernizaciji kopnenih snaga
Italija za sada ulaže 1,49% BDP-a u odbranu, ali želi povećati vojnu sposobnost, posebno tenkovskih snaga. Narudžba preko 1.000 tenkova od Rheinmetalla pokazuje ozbiljnost namjere da se Italija profilira kao ključni vojni faktor u regiji Mediterana.
Globalni vojni poredak ostaje nepromijenjen, ali Evropa šalje snažnu poruku
Uprkos povećanjima, globalni vojni poredak i dalje predvode SAD, Rusija, Kina i Indija. Među evropskim državama, Velika Britanija je najjača vojna sila (6. mjesto), slijede Francuska i Njemačka.
Prema platformi Global Firepower, koja analizira preko 60 pokazatelja vojne moći, Evropa možda još ne može parirati globalnim silama, ali pokazuje jasnu odlučnost da se vojno konsoliduje i zaštiti.
Zaključak: Evropa se priprema za neizvjesnu budućnost
Sve više država članica NATO-a ubrzano povećava vojna izdvajanja i modernizuje svoje oružane snage. Strah od moguće eskalacije sukoba u Ukrajini i širenja ruskog uticaja tjera Evropsku uniju da preispita dosadašnju politiku vojne suzdržanosti. Poruka je jasna – Evropa više ne želi biti nespremna.
