data-nosnippet>
Dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je najviše glasova osvojila Studentska lista, sve se češće postavlja pitanje ko bi mogao predvoditi novu Vladu. Među imenima koja se spominju je i Dejan Šoškić, ekonomista, univerzitetski profesor i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije.
Važno je odmah naglasiti da je riječ isključivo o spominjanju njegovog imena. Zvanično nije saopšteno ko će biti kandidat za predsjednika Vlade.
Ko je Dejan Šoškić
Šoškić je rođen 1967. godine u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem je kasnije magistrirao i doktorirao. Tokom školovanja usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama kao stipendista programa Fulbright.
Karijeru je gradio u akademskom svijetu i finansijskom sektoru. Danas je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Od guvernera do ostavke
Za guvernera Narodne banke Srbije imenovan je u julu 2010. godine. Funkciju je obavljao otprilike dvije godine, a ostavku je podnio 2012, nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
Kao jedan od razloga naveo je izmjene zakonskog okvira za rad centralne banke, za koje je smatrao da mogu ugroziti njenu nezavisnost. Njegov odlazak tada je otvorio pitanje odnosa između izvršne vlasti i nezavisnosti Narodne banke Srbije. U narednim godinama ostao je prisutan u javnosti kroz komentare o ekonomskoj politici, monetarnom sistemu i radu institucija.
Slučaj Agrobanke i pitanje odgovornosti
Jedna od tema koje se vezuju za period njegovog mandata je slučaj Agrobanke, koja je 2012. godine završila u stečaju nakon ozbiljnih finansijskih problema. Gubici banke i okolnosti pod kojima su nastali privukli su veliku pažnju javnosti, a postavljalo se i pitanje je li bankarski nadzor mogao ranije reagovati.
Kritike su bile usmjerene i na Narodnu banku Srbije, koja je odgovorna za nadzor bankarskog sistema. Šoškićevi kritičari smatrali su da je bilo prostora za raniju reakciju. On je, s druge strane, ukazivao na to da su se problematični krediti i rizici u poslovanju Agrobanke gomilali godinama prije njegovog dolaska na čelo centralne banke.
Narodna banka je krajem 2011. godine uvela prinudnu upravu u Agrobanku, a kasnije joj je oduzela dozvolu za rad. Šoškić nije osuđen zbog ove afere, pa treba razlikovati političke kritike na račun njegovog rada od utvrđene pravne odgovornosti.
Polemike oko privatnih interesa i profesorskog zvanja
Tokom karijere suočavao se i s kritikama zbog ranijeg manjinskog vlasničkog udjela u kompaniji Centar za investicije i finansije, koja je poslovala u finansijskom sektoru. Pojedini kritičari pitali su može li takav poslovni angažman biti u sukobu s obavezama koje nosi funkcija guvernera.
Šoškić je tvrdio da je svoj vlasnički udio prijavio nadležnoj agenciji i odbacivao je optužbe za nezakonito postupanje. Same primjedbe na mogući sukob interesa ne predstavljaju dokaz da je zakon prekršen.
U novije vrijeme našao se i u polemikama oko izbora u zvanje redovnog profesora. Iz redova Srpske napredne stranke iznošene su optužbe o navodnim nepravilnostima u akademskoj dokumentaciji. Ekonomski fakultet odbacio je te tvrdnje i saopštio da je postupak proveden zakonito i transparentno.
Meta kritika bio je i zbog kretanja kursa dinara tokom njegovog mandata na čelu Narodne banke Srbije. Upozoravao je da se poređenja ekonomskih pokazatelja iz različitih perioda mogu koristiti u političkim obračunima i da je za njihovo razumijevanje neophodno uzeti u obzir širi ekonomski kontekst.
Bi li mogao voditi Vladu Srbije?
Spominjanje Šoškića kao mogućeg kandidata otvara pitanje bi li buduća vlast na čelo Vlade postavila stručnjaka čija je profesionalna karijera prije svega vezana za ekonomiju i finansije. Njegovo iskustvo u Narodnoj banci i akademskom radu moglo bi biti važno u raspravama o monetarnoj stabilnosti, budžetu i ekonomskim reformama.
Ipak, dok se zvanično ne saopšti ko će biti kandidat za predsjednika Vlade, njegovo ime treba posmatrati kao jednu od mogućnosti o kojoj se govori, a ne kao potvrđeno kadrovsko rješenje. Odluka o novom premijeru zavisit će od daljeg političkog procesa i dogovora parlamentarne većine.
Ako bi zaista bio izabran, Šoškić bi se našao pred zadatkom da iskustvo iz oblasti finansija pretoči u širu ekonomsku politiku Vlade, koja obuhvata mnogo više od monetarne stabilnosti i rada centralne banke.
